Београдски спрам овог аеродрома изгледа као коњушница, или у најбољем случају убска аутобуска станица.

Слика 1. Дигитал Такавира

На Фејсбуку нађем слике сина од једног мог друга, не знајући како се дете зове. Срећом, испод слике је писало, али две речи : Дарко Јун…

Помислио сам да му је то име, јер је сад у моди да се деци дају два имена и то по могућству што чуднија (Григорије Лав, наследник Исидоре Бјелице, као и њена ћерка Вила нпр. Еванђелина или тако нешто). По тој логици, зашто се и овај мали не би звао поприлично чудно?

Збунило ме ”Јун”. Нисам успевао да повежем ни са чим другим сем назива месеца и презимена чешког фудбалера. Помислих, па шта сад, у чему је разлика ако је Лав, Вила или Јун? Свеједно је чудно, да не кажем глупо.

Слика 2. Томаш Јун

Опет, ако је добио име по презимену фудбалера, шта да се ради, неко воли чешке фудбалере, неко Роналдиња, о укусима не вреди расправљати. Ја на пример волим јужноафричке играче – Доктор Кумало, Шуз (Ципелић) Мошоу, Иносент (Невин) Бутелези, ту је и Зимбабвеанац Дигитал Такавира… Не кажем да бих у част те љубави дете назвао Дигитал Наталија, али опет, не кажем да неко други то не би урадио.

Слика 3. Шуз Мошоу

А онда сам видео следећу слику – Дарко Август… Дакле, то су били месеци кад је дете сликано, а можда је тако крштен и постао Аугустус (Узвишени)… Нећу то сазнати до септембра, јер ако тад осване Дарко Септембар, знаћу сигурно да му то није део имена. Мада, можда… никад се не зна.

Наталија води поучан разговор са Андреом.

Андреа : Како се зове Ланина мама?

Наталија : Јелена…

А. : Како се зове Цветина мама?

Н. : Биља…

А. : Како се зове Радетова мама?

Н. : Дара…

Андреа : А како се зове твоја мама?

Наталија : МАМА!!!

(Ја стојим на тераси према парку, долазе Кукс и Пирић)

Кукс : Нисам знао да је дозвољено држати прасиће на тераси у центру града…

Пирић : Наравно да не знаш, кад живиш у селу и не дирај ми комшу

Као истакнуту члан SourceForge.net, а чиме се то истичем, остаће за сада тајна, добио сам прилику да гласам за најбољи пројекат године и при том мали поклон од сајта ThinkGeek, који обавезно посетите, јер има много кул ствари.

(ставио бих слику зубара, али то одбија читаоце )

1. С времена на време свако од нас мора (понеки то и желе) да посети зубара, али и фризерку (фризера).

2. Какав год проблем са зубом (идеју за фризуру) посетилац имао, зубар односно фризерка ће га убедити да није у праву и да баш он(а) има епохално решење. Видимо то на следећем примеру :

„Докторе, боли ме зуб и упада ми храна у њега, шупаљ је, молим вас средите то, много ми смета…“

„Хм… ова седмица горе мало криво расте… а ха, видим ту и неки каменац…“

Мрмљате једва разумљиво :

„Али мене БОЛИ овај зуб ДОЛЕ… молим вас поправите га!!“

„Прво ћемо морати да средимо каменац, затим ову поменуту седмицу, има ту још пар зуба да се уради, а ако баш инсистираш, ставићу ти лек или нешто још привременије у тај зуб. Немој ништа да једеш два сата. То те кошта 1000 динара. Дођи за опет 3 дана!!!“

3. Интервју у фризерској радњи :

„Како да шишам?“

„Као и обично…“

„Модерно или класично?“ (питање у случају да сте набасали у државну фризерску радњу)

„Модерно…“

(звук машинице у трајању од 2 минута… резултат : кликни овде)

4. Код фризерке :

„Хтела сам само да оперем косу.“

„Ок, али види, само да ти ставим пар праменчића овде, па бих мало скратила са стране…ево погдледај, готова сам за 5 минута, па ти перем косу…“

Након осам сати, резултат погледај овде.

А ми им се и даље враћамо…

Песма која нам је свима позната из доба детињства иако звучи крајње невино, у ствари је увод у сексологију за децу.

Причали су нам да деца расту у купусу, да их доносе роде и шта све још нисмо слушали, али онда је дошао стих :

„децу не доносе роде,

већ их рађају мајке“.

Свако се у том тренутку запитао „а како их онда то мајке рађају“, „шта значи ‘рађају’“, „како долази до тога“ и пошто је дечји ум сам од себе то не може да схвати, дете мора да пита тату… а можда и маму. Онда се родитељи нађу у небраном грожђу и да би се одбранили од масе дечијих питања, вероватно ће морати да кажу праву истину.

Мој савет је да пусте деци разговор Анђела и Ђавола са почетка филма „Ми нисмо анђели“, а ако дете ни тад не буде задовољно одговором, тетка Џена је снимила мноштво документараца са том тематиком

Мислим да је срамота и историјска неправда да не објавим слику на којој сам ја у току обуке из цивилне заштите. Тог петка стављали смо гас-маске и проучавали њене делове.

У наставку текста, Крстина слика, како би одговорили на питање „коме боље стоји“?…

Свети човече, замирише мене и мојег аутомобила!

Ово је, по мени, само корак до дна у црквеној индустрији. Следеће је тоалет папир. Немојте да се изненадите кад то видите и немој после да буде „лепо сам вам рекао“. Страшно је ово…

Радо, али не могу! Пијан сам као звер…