Football Manager

Скочи на коментаре

Anno Domini 1998. и Кепин локал…

Тад сам га први пут боље упознао, мислим знао сам га и од раније, висио ми је још и на „Амиги“, али тај Championship Manager 3 (1998-99) донео је прекретницу у мом животу. Сад се то зове Football Manager, зато и стоји у наслову

Андреа каже да сам се навукао на њега као Наталија на „Нодија“ и да смо обоје дрогирани тим стварима. Нестрпљиви читаоче, кренућу редом и прича ће трајати дуго… Заузми позу крај екрана и уплати нет на време

Први клуб који сам тренирао била је Парма. Никада нећу заборавити бразилског нападача Амороса, као ни Марка ди Ваја, кога сам мрзео као Немца, иако је био добар. Бранио је Буфон, у одбрани Канаваро и Тирам, кога сам чак слао да помаже нападачима… Ееех, то су била времена, када су навијачи певали од среће кад сам довео Немању Видића. Међутим, прљави Италијани донели су дискриминационо правило о ограничењу броја странаца, па су га после нешто укидали, модификовали, али већ је било касно…

Амстердам је постао мој дом. Не, нисам ишао тамо да пушим траву и да дрогу пијем с ногу, већ сам почео да тренирам АФЦ Ајакс, поред Звезде мој омиљени клуб. Пронашао сам Златана Ибрахимовића још док је био слинави клинац у Малмеу, довео Фредија Адуа са 13 година у подмладак, а да не причам о фантастичној сезони коју сам играо 2000. године (а сезона је била нпр. 2007-08 ) када су црвено-бели дрес носили моји љубимци Раул и Роналдо, када је амстердамска машинерија убијала Партизане из Београда резултатом 8-0 у поменутом Београду…

О овоме још много, много више, сад ме већ мрзи, самог себе сам сморио…

3 коментара

Објављено под Менаџер