
Београдски спрам овог аеродрома изгледа као коњушница, или у најбољем случају убска аутобуска станица.

Београдски спрам овог аеродрома изгледа као коњушница, или у најбољем случају убска аутобуска станица.

Слика 1. Дигитал Такавира
На Фејсбуку нађем слике сина од једног мог друга, не знајући како се дете зове. Срећом, испод слике је писало, али две речи : Дарко Јун…
Помислио сам да му је то име, јер је сад у моди да се деци дају два имена и то по могућству што чуднија (Григорије Лав, наследник Исидоре Бјелице, као и њена ћерка Вила нпр. Еванђелина или тако нешто). По тој логици, зашто се и овај мали не би звао поприлично чудно?
Наталија води поучан разговор са Андреом.
Андреа : Како се зове Ланина мама?
Наталија : Јелена…
А. : Како се зове Цветина мама?
Н. : Биља…
А. : Како се зове Радетова мама?
Н. : Дара…
Андреа : А како се зове твоја мама?
Наталија : МАМА!!!
(Ја стојим на тераси према парку, долазе Кукс и Пирић)
Кукс : Нисам знао да је дозвољено држати прасиће на тераси у центру града…
Пирић : Наравно да не знаш, кад живиш у селу
и не дирај ми комшу

Као истакнуту члан SourceForge.net, а чиме се то истичем, остаће за сада тајна, добио сам прилику да гласам за најбољи пројекат године и при том мали поклон од сајта ThinkGeek, који обавезно посетите, јер има много кул ствари.

1. С времена на време свако од нас мора (понеки то и желе) да посети зубара, али и фризерку (фризера).
2. Какав год проблем са зубом (идеју за фризуру) посетилац имао, зубар односно фризерка ће га убедити да није у праву и да баш он(а) има епохално решење. Видимо то на следећем примеру :
Песма која нам је свима позната из доба детињства иако звучи крајње невино, у ствари је увод у сексологију за децу.
Причали су нам да деца расту у купусу, да их доносе роде и шта све још нисмо слушали, али онда је дошао стих :
„децу не доносе роде,
већ их рађају мајке“.
Свако се у том тренутку запитао „а како их онда то мајке рађају“, „шта значи ‘рађају’“, „како долази до тога“ и пошто је дечји ум сам од себе то не може да схвати, дете мора да пита тату… а можда и маму. Онда се родитељи нађу у небраном грожђу и да би се одбранили од масе дечијих питања, вероватно ће морати да кажу праву истину.
Мој савет је да пусте деци разговор Анђела и Ђавола са почетка филма „Ми нисмо анђели“, а ако дете ни тад не буде задовољно одговором, тетка Џена је снимила мноштво документараца са том тематиком
Мислим да је срамота и историјска неправда да не објавим слику на којој сам ја у току обуке из цивилне заштите. Тог петка стављали смо гас-маске и проучавали њене делове.
У наставку текста, Крстина слика, како би одговорили на питање „коме боље стоји“?…